Babytol D3 + K1 kapsule predstavljaju dodatni izvor vitamina D3 (holekalciferola) i vitamina K1 (filohinona), namenjen potrebama ishrane prevremeno rođene dece i novorođenčadi u periodu ranog postnatalnog razvoja, kada su nutritivne rezerve ograničene, a zahtevi organizma povećani.
Vitamin D3 je liposolubilni vitamin koji ima ključnu ulogu u regulaciji metabolizma kalcijuma i fosfora. Njegova osnovna biološka funkcija jeste da doprinosi normalnoj apsorpciji i iskorišćavanju kalcijuma i fosfora, održavanju normalnog nivoa kalcijuma u krvi, kao i normalnom rastu i razvoju kostiju kod dece. Ove zdravstvene tvrdnje su odobrene u skladu sa Uredbom Komisije (EU) br. 432/2012 i zasnovane su na naučnoj proceni Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA). U neonatalnom periodu potrebe za vitaminom D su povećane zbog intenzivne mineralizacije skeleta i brzog rasta, dok je sinteza u koži ograničena usled smanjenog izlaganja UVB zračenju. Američka akademija pedijatara (AAP) i Centers for Disease Control and Prevention (CDC) preporučuju dnevni unos od 400 IJ (10 µg) vitamina D za novorođenčad i odojčad, uključujući decu na prirodnoj ishrani.
Vitamin K1 (filohinon) je primarni nutritivni oblik vitamina K i ima ključnu ulogu u sintezi proteina uključenih u proces koagulacije. Prema regulatorno odobrenim zdravstvenim tvrdnjama Evropske unije, vitamin K doprinosi normalnom zgrušavanju krvi i održavanju normalnih kostiju, što je takođe potvrđeno Uredbom Komisije (EU) br. 432/2012 na osnovu EFSA procene. Novorođenčad se rađa sa ograničenim zalihama vitamina K zbog smanjenog placentarnog transfera tokom trudnoće, što je dokumentovano u neonatološkoj literaturi i predstavlja osnov za rutinsku postnatalnu profilaksu u mnogim zdravstvenim sistemima. Koncentracija vitamina K u majčinom mleku je relativno niska u poređenju sa adaptiranim formulama, koje su obogaćene vitaminom K u skladu sa Uredbom (EU) 2016/127 o početnim i prelaznim formulama za odojčad. Kod prevremeno rođene dece nutritivne rezerve mogu biti dodatno smanjene usled kraćeg trajanja intrauterinog razvoja, zbog čega je adekvatna nutritivna podrška od posebnog značaja.
Primena jedne kapsule dnevno omogućava precizno definisan unos vitamina D3 i K1, u skladu sa uputstvom za upotrebu i savetom zdravstvenog radnika.
Izvor
Commission Regulation (EU) No 432/2012. Establishing a list of permitted health claims made on foods, other than those referring to the reduction of disease risk and to children's development and health. Official Journal of the European Union. 2012. Regulativa Evropske unije kojom je uspostavljena lista dozvoljenih zdravstvenih tvrdnji za hranu, uključujući odobrene tvrdnje za vitamin D (apsorpcija kalcijuma, nivo kalcijuma u krvi, zdravlje kostiju) i vitamin K (zgrušavanje krvi, održavanje normalnih kostiju).
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX:32012R0432
Commission Delegated Regulation (EU) 2016/127 of 25 September 2015 supplementing Regulation (EU) No 609/2013 as regards the specific compositional and information requirements for infant formula and follow-on formula. Official Journal of the European Union. 2016. Delegirana uredba kojom se definišu sastav, nutritivni zahtevi i dozvoljeni rasponi vitamina i minerala (uključujući vitamin D) u početnim i prelaznim formulama za odojčad.
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX:32016R0127
Holick MF. Vitamin D deficiency. New England Journal of Medicine. 2007 Jul 19;357(3):266–281. Pregledni rad koji detaljno razmatra epidemiologiju, uzroke, kliničke manifestacije i posledice deficita vitamina D, uključujući rahitis kod dece i osteomalaciju kod odraslih.
doi: 10.1056/NEJMra070553
https://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMra070553
Wagner CL, Greer FR. Prevention of rickets and vitamin D deficiency in infants, children, and adolescents. Pediatrics. 2008 Nov;122(5):1142–1152. Smernice Američke pedijatrijske akademije koje definišu preporuke za suplementaciju vitamina D kod odojčadi, dece i adolescenata radi prevencije rahitisa i održavanja adekvatnog statusa vitamina D.
doi: 10.1542/peds.2008-1862
https://publications.aap.org/pediatrics/article/122/5/1142/71470/Prevention-of-Rickets-and-Vitamin-D-Deficiency-in
Novorođenčad se fiziološki rađa sa veoma niskim nivoima vitamina K u krvi i ograničenim zalihama ovog vitamina u jetri. Razlog za to je minimalan prenos vitamina K kroz placentu tokom trudnoće, zbog čega su početne rezerve pri rođenju male. Ova karakteristika neonatalnog perioda detaljno je opisana u preglednom radu Shearer (Blood Reviews, 2009), gde se navodi da su zalihe vitamina K pri rođenju niske usled slabog placentarnog transfera i ograničenih hepatičnih rezervi.
Centers for Disease Control and Prevention (CDC) takođe navodi da se bebe rađaju sa veoma malim količinama vitamina K i da bez adekvatnog unosa mogu biti pod povećanim rizikom od poremećaja povezanih sa deficitom vitamina K u ranom uzrastu.
Nakon rođenja, deo vitamina K može nastajati u crevima delovanjem bakterija koje sintetišu menaquinone (vitamin K2). Međutim kolonizacija creva i razvoj stabilne mikrobiote odvijaju se postepeno tokom prvih nedelja života. Zbog toga je doprinos endogene sinteze vitamina K u ranom neonatalnom periodu ograničen, što se u stručnim pregledima navodi kao dodatni faktor koji utiče na nizak početni status vitamina K (Shearer, Blood Reviews, 2009).
Niske početne rezerve, slab placentarni prenos i odložena crevna kolonizacija zajedno objašnjavaju zašto se neonatalni period smatra fazom povećane osetljivosti u pogledu unosa vitamina K.
Izvori
Shearer MJ. Vitamin K deficiency bleeding (VKDB) in early infancy. Blood Reviews. 2009;23(2):49–59. Pregledni rad koji objašnjava fiziološki nizak status vitamina K pri rođenju, slab placentarni transfer i ograničene hepatične rezerve kod novorođenčadi.
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18804903/
Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Vitamin K Deficiency Bleeding (VKDB) – Fact Sheet. Stručni pregled koji navodi da se bebe rađaju sa veoma malim količinama vitamina K zbog ograničenog prenosa tokom trudnoće i niskih rezervi.
https://www.cdc.gov/vitamin-k-deficiency/index.html
Majčino mleko sadrži relativno niske koncentracije vitamina K1 (filohinona). U stručnim pregledima navodi se da su koncentracije vitamina K u humanom mleku značajno niže u poređenju sa adaptiranim formulama, koje su obogaćene vitaminom K u skladu sa regulatornim zahtevima (Shearer, Blood Reviews, 2009). Upravo zbog tih niskih koncentracija, isključivo dojena odojčad bez dodatnog unosa može imati ograničen nutritivni unos ovog vitamina u ranom periodu života.
Evropska regulativa o početnim i prelaznim formulama za odojčad propisuje obavezno obogaćivanje formula vitaminom K u jasno definisanim količinama, čime se obezbeđuje kontrolisan i standardizovan unos kod dece na adaptiranoj ishrani (Commission Delegated Regulation (EU) 2016/127).
U cilju obezbeđivanja adekvatnog statusa vitamina K neposredno nakon rođenja, u većini evropskih zemalja rutinski se primenjuje jednokratna doza od 1 mg vitamina K1 u porodilištu. Ova praksa predstavlja standardnu preventivnu meru zasnovanu na kliničkim dokazima i dugogodišnjoj javnozdravstvenoj primeni, što je dokumentovano u preglednim radovima o krvarenju usled nedostatka vitamina K kod novorođenčadi (Shearer, Blood Reviews, 2009).
U pojedinim zemljama preporučuje se i produžena oralna primena vitamina K tokom prvih nedelja ili meseci života, naročito kod dece na isključivoj prirodnoj ishrani. Nacionalne smernice i protokoli definišu trajanje i režim primene u skladu sa javnozdravstvenom praksom svake zemlje.
Izvori
Shearer MJ. Vitamin K deficiency bleeding (VKDB) in early infancy. Blood Reviews. 2009;23(2):49–59. Pregledni rad koji analizira nizak sadržaj vitamina K u majčinom mleku, ograničene rezerve pri rođenju i javnozdravstvenu osnovu za neonatalnu profilaksu vitaminom K.
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18804903/
Commission Delegated Regulation (EU) 2016/127 of 25 September 2015 supplementing Regulation (EU) No 609/2013 as regards the specific compositional and information requirements for infant formula and follow-on formula. Propis kojim se definišu obavezne količine vitamina K u adaptiranim formulama za odojčad u Evropskoj uniji.
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX:32016R0127
Vitamin K ima ključnu ulogu u sintezi faktora koagulacije zavisnih od vitamina K u jetri. Kada je unos vitamina K nedovoljan, može doći do smanjene aktivnosti ovih faktora, što povećava rizik od poremećaja koagulacije u ranom uzrastu. U stručnim pregledima se navodi da je nedostatak vitamina K osnovni etiološki faktor u razvoju krvarenja usled nedostatka vitamina K kod novorođenčadi (VKDB), uključujući i kasni oblik koji se javlja nakon druge nedelje života (Shearer, Blood Reviews, 2009).
Kasna hemoragijska bolest novorođenčeta (late VKDB) najčešće se javlja između druge nedelje i trećeg meseca života, a kao jedan od glavnih faktora rizika navodi se isključiva prirodna ishrana bez dodatne suplementacije vitamina K (Shearer, Blood Reviews, 2009). Centers for Disease Control and Prevention (CDC) takođe navodi da su odojčad koja ne prime adekvatnu profilaksu vitaminom K u povećanom riziku od razvoja kasnog oblika VKDB.
U skladu sa pojedinim nacionalnim protokolima i pedijatrijskim smernicama, preporučuje se produžena oralna primena vitamina K nakon inicijalne doze po rođenju. Dnevni dodatni unos od 25 µg vitamina K1 preporučuje se od osmog dana života do kraja trećeg meseca, naročito kod dece na isključivoj prirodnoj ishrani, u cilju obezbeđivanja stabilnog nutritivnog statusa tokom perioda povećane osetljivosti.
Izvori
Shearer MJ. Vitamin K deficiency bleeding (VKDB) in early infancy. Blood Reviews. 2009;23(2):49–59. Pregledni rad koji analizira patofiziologiju deficita vitamina K, kliničke oblike VKDB i faktore rizika, uključujući kasni oblik bolesti kod isključivo dojene odojčadi.
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18804903/
Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Vitamin K Deficiency Bleeding (VKDB). Stručni pregled koji opisuje rani, klasični i kasni oblik VKDB i navodi faktore rizika povezane sa nedostatkom vitamina K.
https://www.cdc.gov/vitamin-k-deficiency/index.html
Udruženje pedijatara Srbije preporučuje od osmog dana do kraja trećeg meseca 25 mcg vitamina K i 400 IU vitamina D za decu na prirodnoj ishrani.
https://www.udruzenjepedijatara.rs/wp-content/uploads/2023/07/vitamin_kk.pdf
Vitamin D ima ključnu ulogu u regulaciji metabolizma kalcijuma i fosfora i neophodan je za pravilnu mineralizaciju koštanog tkiva u periodu intenzivnog rasta. U najranijem uzrastu, kada se skelet ubrzano razvija, adekvatan status vitamina D predstavlja važan nutritivni faktor za normalan razvoj kostiju.
Nedostatak vitamina D prepoznat je kao faktor rizika za razvoj rahitisa, oboljenja koje se karakteriše poremećenom mineralizacijom rastuće kosti. U stručnim pregledima navodi se da deficit vitamina D dovodi do smanjene apsorpcije kalcijuma iz creva, što može rezultirati omekšavanjem i deformacijama kostiju kod odojčadi i male dece (Holick, New England Journal of Medicine, 2007).
Američka akademija pedijatara (AAP) naglašava da je obezbeđivanje adekvatnog dnevnog unosa vitamina D ključno za prevenciju rahitisa i održavanje normalnog razvoja skeleta u detinjstvu (Pediatrics). Zbog ograničenog izlaganja sunčevoj svetlosti i varijabilne endogene sinteze, suplementacija vitaminom D predstavlja standardni pristup obezbeđivanju doslednog dnevnog unosa kod odojčadi.
Izvori
Holick MF. Vitamin D deficiency. New England Journal of Medicine. 2007;357(3):266–281. Pregledni rad koji analizira uzroke i posledice deficita vitamina D, uključujući patofiziologiju rahitisa i uticaj na metabolizam kalcijuma i mineralizaciju kostiju.
https://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMra070553
Wagner CL, Greer FR; American Academy of Pediatrics. Prevention of rickets and vitamin D deficiency in infants, children, and adolescents. Pediatrics. 2008;122(5):1142–1152. Smernice koje definišu preporuke za unos vitamina D radi prevencije rahitisa u dečjem uzrastu.
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18977996/
Produžena suplementacija vitaminom D u ranom detinjstvu predstavlja standardnu javnozdravstvenu preporuku u brojnim zemljama. Američka akademija pedijatara (AAP) preporučuje dnevni unos od 400 IJ (10 µg) vitamina D za svu odojčad, uključujući decu na prirodnoj ishrani, počev od prvih dana života, u cilju obezbeđivanja adekvatnog statusa vitamina D i prevencije rahitisa (Wagner & Greer, Pediatrics, 2008). Centers for Disease Control and Prevention (CDC) takođe navodi istu preporučenu dnevnu dozu za decu mlađu od 12 meseci.
U pogledu vitamina K, rutinska primena nakon rođenja predstavlja standardnu preventivnu meru u većini evropskih zemalja. U pojedinim nacionalnim protokolima preporučuje se i produžena oralna primena vitamina K tokom prvih nedelja ili meseci života, naročito kod odojčadi na isključivoj prirodnoj ishrani, u cilju održavanja stabilnog nutritivnog statusa tokom perioda povećane osetljivosti (Shearer, Blood Reviews, 2009).
Babytol D3 + K1 kapsule sadrže 25 µg vitamina K1 i 400 IJ vitamina D3, čime omogućavaju unos količina koje su usklađene sa savremenim pedijatrijskim preporukama za rani uzrast. Kombinacija vitamina D3 i K1 pruža nutritivnu podršku u periodu intenzivnog rasta i razvoja, u skladu sa važećim stručnim smernicama.
Izvori
Wagner CL, Greer FR; American Academy of Pediatrics. Prevention of rickets and vitamin D deficiency in infants, children, and adolescents. Pediatrics. 2008;122(5):1142–1152. Smernice koje definišu preporučeni dnevni unos od 400 IJ vitamina D kod odojčadi radi prevencije rahitisa.
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18977996/
Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Vitamin D | Infant and Toddler Nutrition. Preporuke o dnevnom unosu vitamina D kod dece mlađe od 12 meseci.
https://www.cdc.gov/infant-toddler-nutrition/vitamins-minerals/vitamin-d.html
Shearer MJ. Vitamin K deficiency bleeding (VKDB) in early infancy. Blood Reviews. 2009;23(2):49–59. Pregledni rad koji analizira javnozdravstvene preporuke i produženu profilaksu vitamina K u ranom detinjstvu.
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18804903/
Vitamin K1 – ključni vitamin u procesu koagulacije
Vitamin K1 (filohinon) često se naziva i „vitamin koagulacije“ zbog svoje ključne uloge u sintezi proteina koji učestvuju u procesu normalnog zgrušavanja krvi. Ovi proteini se aktiviraju u jetri uz prisustvo vitamina K, što je detaljno opisano u stručnim pregledima o metabolizmu vitamina K (Shearer, Blood Reviews, 2009).
U najranijem periodu života, posebno tokom prva tri meseca, adekvatan status vitamina K ima poseban značaj. Nedostatak vitamina K prepoznat je kao osnovni faktor rizika za razvoj krvarenja usled nedostatka vitamina K kod novorođenčadi (VKDB), uključujući i kasni oblik koji se može javiti između druge nedelje i trećeg meseca života (Shearer, Blood Reviews, 2009). Upravo zbog toga se neonatalni period smatra fazom povećane osetljivosti u pogledu unosa ovog vitamina.
Vitamin K, prema regulatorno odobrenim zdravstvenim tvrdnjama Evropske unije, doprinosi normalnom zgrušavanju krvi i održavanju normalnih kostiju (Commission Regulation (EU) No 432/2012).
Izvori
Shearer MJ. Vitamin K deficiency bleeding (VKDB) in early infancy. Blood Reviews. 2009;23(2):49–59. Pregledni rad koji objašnjava ulogu vitamina K u koagulaciji, patofiziologiju deficita i faktore rizika za kasni oblik VKDB.
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18804903/
Commission Regulation (EU) No 432/2012. Establishing a list of permitted health claims made on foods. Regulativa kojom je odobrena zdravstvena tvrdnja da vitamin K doprinosi normalnom zgrušavanju krvi.
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX:32012R0432
Vitamin D3 – uloga u apsorpciji kalcijuma i razvoju kostiju
Vitamin D3 (holekalciferol) je biološki aktivan oblik vitamina D koji se prirodno sintetiše u koži pod uticajem UVB zračenja, zbog čega se često naziva „vitamin sunca“. U organizmu ima važnu ulogu u regulaciji metabolizma kalcijuma i fosfora, minerala koji su neophodni za pravilnu mineralizaciju koštanog tkiva.
Prema regulatorno odobrenim zdravstvenim tvrdnjama Evropske unije, vitamin D doprinosi normalnoj apsorpciji i iskorišćavanju kalcijuma i fosfora, održavanju normalnog nivoa kalcijuma u krvi, kao i normalnom rastu i razvoju kostiju kod dece (Commission Regulation (EU) No 432/2012).
U najranijem periodu života, kada dolazi do intenzivnog rasta i razvoja skeleta, adekvatan status vitamina D predstavlja važan nutritivni faktor. Nedostatak vitamina D prepoznat je kao faktor rizika za razvoj rahitisa, oboljenja koje karakteriše poremećena mineralizacija rastuće kosti (Holick, New England Journal of Medicine, 2007). Zbog ograničenog izlaganja sunčevoj svetlosti, naročito tokom jesenjih i zimskih meseci, suplementacija vitaminom D3 predstavlja standardni pristup obezbeđivanju doslednog dnevnog unosa kod odojčadi.
Izvori
Commission Regulation (EU) No 432/2012. Establishing a list of permitted health claims made on foods. Official Journal of the European Union. 2012. Regulativa kojom su odobrene zdravstvene tvrdnje da vitamin D doprinosi normalnoj apsorpciji i iskorišćavanju kalcijuma i fosfora, održavanju normalnog nivoa kalcijuma u krvi, kao i normalnom rastu i razvoju kostiju kod dece.
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX:32012R0432
Holick MF. Vitamin D deficiency. New England Journal of Medicine. 2007;357(3):266–281. Pregledni rad koji analizira patofiziologiju deficita vitamina D i povezanost sa rahitisom i poremećajem mineralizacije kostiju.
https://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMra070553
Maslinovo ulje – lipidna osnova za vitamine D3 i K1
Vitamini D3 i K1 su liposolubilni vitamini, što znači da se rastvaraju u mastima i da se njihova apsorpcija u digestivnom traktu odvija u prisustvu lipida. U stručnim pregledima navodi se da je za adekvatnu intestinalnu apsorpciju vitamina D neophodno prisustvo masti, budući da se on transportuje zajedno sa lipidima u okviru micela i hilomikrona (Holick, New England Journal of Medicine, 2007).
Zbog toga su vitamini D3 i K1 u ovom proizvodu rastvoreni u maslinovom ulju, koje obezbeđuje stabilnu lipidnu sredinu pogodnu za njihovu fiziološku apsorpciju.
Izvor
Holick MF. Vitamin D deficiency. New England Journal of Medicine. 2007;357(3):266–281. Pregledni rad koji objašnjava metabolizam, transport i apsorpciju vitamina D, uključujući njegovu liposolubilnu prirodu i zavisnost od prisustva masti u digestivnom traktu.
https://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMra070553
Najjednostavniji način primene – twist-off kapsula
Babytol D3 + K1 sadrži pojedinačno dozirane twist-off kapsule namenjene jednostavnoj i preciznoj primeni kod odojčadi i male dece.
Kapsula se otvara blagim okretanjem i odvajanjem vrha, nakon čega se sadržaj može istisnuti direktno u bebina usta ili na kašičicu. Ovakav način primene omogućava jasno definisano doziranje bez potrebe za dodatnim merenjem.
Svaka kapsula sadrži tačno određenu količinu vitamina D3 i vitamina K1, čime se obezbeđuje dosledan dnevni unos u skladu sa preporučenom primenom.
Primena kod beba na prirodnoj ishrani
Kod odojčadi na isključivoj prirodnoj ishrani, nakon otpusta iz porodilišta, u pojedinim nacionalnim protokolima preporučuje se nastavak oralne primene vitamina K1. Razlog za ovakvu preporuku jeste činjenica da majčino mleko sadrži relativno niske koncentracije vitamina K, dok su početne rezerve kod novorođenčeta ograničene (Shearer, Blood Reviews, 2009).
U stručnim pregledima o krvarenju usled nedostatka vitamina K kod novorođenčadi (VKDB) navodi se da se kasni oblik ovog poremećaja najčešće javlja kod odojčadi koja su isključivo dojena i koja ne primaju dodatni unos vitamina K nakon inicijalne profilakse po rođenju (Shearer, Blood Reviews, 2009). Zbog toga su u nekim zemljama uvedeni protokoli produžene oralne primene vitamina K tokom prvih nedelja ili meseci života.
Preporučeni dodatni unos od 25 µg vitamina K1 dnevno, od osmog dana života do kraja trećeg meseca, navodi se u nacionalnim smernicama pojedinih evropskih zemalja kao deo produžene profilakse kod dece na prirodnoj ishrani, u cilju održavanja stabilnog nutritivnog statusa tokom perioda povećane osetljivosti.
Primena treba da bude u skladu sa savetom pedijatra i važećim nacionalnim preporukama.
Izvori
Shearer MJ. Vitamin K deficiency bleeding (VKDB) in early infancy. Blood Reviews. 2009;23(2):49–59. Pregledni rad koji analizira faktore rizika za kasni oblik VKDB, uključujući isključivu prirodnu ishranu i protokole produžene oralne primene vitamina K.
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18804903/
Primena kod beba na adaptiranoj formuli
Kod odojčadi koja su pre trećeg meseca života prešla na mešovitu ishranu sa više od dva obroka adaptirane formule dnevno, unos vitamina K putem formule može biti adekvatan u skladu sa važećim evropskim propisima o sastavu početnih formula (Commission Delegated Regulation (EU) 2016/127).
S obzirom na to da su adaptirane formule obogaćene vitaminom K u regulatorno definisanim količinama, u takvim situacijama može se razmotriti prelazak na proizvod koji sadrži vitamin D3 bez dodatka vitamina K1, u skladu sa savetom pedijatra i individualnim potrebama deteta.
Ukoliko se proceni da je unos vitamina K putem ishrane dovoljan, moguće je preći na Babytol D3 + DHA omega i pre navršenog četvrtog meseca.
Izvor
Commission Delegated Regulation (EU) 2016/127 of 25 September 2015 supplementing Regulation (EU) No 609/2013 as regards the specific compositional and information requirements for infant formula and follow-on formula. Regulativa kojom su definisane obavezne količine vitamina K u adaptiranim formulama za odojčad u Evropskoj uniji.
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX:32016R0127
Zahvalni smo na preporuci Babytola D3+K1 koju su nam dali u porodilištu. Naš dečak je sada zdrav i pametan dvogodišnjak. Po savetu pedijatra, leti mu dajemo Babytol DHA, a zimi Babytol D3 + DHA. Sve preporuke od naše male porodice!
Koristili smo Babytol D3+K1 od samog rođenja, pa sve do kraja trećeg meseca kako se i preporučuje. Hvala što čuvate zdravlje našeg najvećeg blaga!
Vitamin D ima regulatornu ulogu u funkcionisanju imunološkog sistema. U stručnim pregledima navodi se da vitamin D utiče i na urođeni i na adaptivni imuni odgovor, uključujući regulaciju aktivnosti T i B limfocita, kao i modulaciju produkcije citokina. Vitamin D receptori prisutni su na brojnim imunim ćelijama, što potvrđuje njegovu biološku ulogu u imunomodulaciji. Održavanje adekvatnog statusa vitamina D povezano je sa pravilnim funkcionisanjem imunog sistema, dok se ozbiljan nedostatak dovodi u vezu sa povećanom podložnosti određenim imunološkim poremećajima.
Izvor
Martens PJ, Gysemans C, Verstuyf A, Mathieu AC. Vitamin D’s Effect on Immune Function. Nutrients. 2020;12(5):1248. Pregledni rad koji analizira imunomodulatorne efekte vitamina D na urođeni i adaptivni imuni odgovor.
https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7281985/
Prema preporukama Centers for Disease Control and Prevention (CDC), deci mlađoj od 12 meseci potreban je dnevni unos od 400 IJ (10 µg) vitamina D, dok je za decu uzrasta od 12 do 24 meseca preporučeni dnevni unos 600 IJ (15 µg). Američka akademija pedijatara (AAP) preporučuje minimalni dnevni unos od 400 IJ vitamina D počev ubrzo nakon rođenja, u cilju obezbeđivanja adekvatnog nutritivnog statusa tokom ranog rasta i razvoja.
Izvori
Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Vitamin D | Infant and Toddler Nutrition. Zvanične smernice o preporučenom dnevnom unosu vitamina D kod odojčadi i male dece.
https://www.cdc.gov/infant-toddler-nutrition/vitamins-minerals/vitamin-d.html
Wagner CL, Greer FR. Prevention of rickets and vitamin D deficiency in infants, children, and adolescents. Pediatrics. 2008;122(5):1142–1152. Smernice Američke pedijatrijske akademije o suplementaciji vitamina D u detinjstvu.
https://publications.aap.org/pediatrics/article/122/5/1142/71470/Prevention-of-Rickets-and-Vitamin-D-Deficiency-in
Novorođenčad se rađa sa ograničenim zalihama vitamina K, a bez adekvatne profilakse postoji rizik od razvoja krvarenja usled nedostatka vitamina K kod novorođenčadi (Vitamin K Deficiency Bleeding – VKDB). U preglednom radu navodi se da su i oralna i intramuskularna primena vitamina K nakon rođenja efikasne u prevenciji ranog, klasičnog i kasnog oblika VKDB. Zbog toga se profilaksa vitaminom K smatra standardnom preventivnom merom u savremenoj neonatološkoj praksi.
Izvor
Jullien S. Vitamin K prophylaxis in newborns. BMC Pediatrics. 2021;21(Suppl 1):350. Rad koji razmatra efikasnost i bezbednost profilakse vitaminom K kod novorođenčadi i prevenciju VKDB.
https://bmcpediatr.biomedcentral.com/articles/10.1186/s12887-021-02701-4
Napominjemo da se navedene kliničke studije i naučni izvori odnose na pojedinačne sastojke proizvoda i njihovo delovanje, a ne na sam proizvod kao celinu.
Vitamin K1 se još naziva “vitamin koagulacije” – ima veoma važnu ulogu u složenim procesima zgrušavanja krvi.
Nedostatak K1 je faktor rizika za razvoj kasne hemoragijske bolesti.
Ukoliko bebi dajete više od dva obroka mlečnih formula dnevno, onda joj nije neophodan vitamin K1, jer ga u dovoljnoj dozi uzima putem formule.
Humano mleko sadrži niske koncentracije vitamina K1, tako da se pri prosečnim podojima od 500 ml/24h ne obezbeđuju dnevne potrebe za vitaminom K1, koje se u prvih 6 meseci života povećavaju u rasponu od 1 – 25 µg.
Zbog niske koncentracije vitamina K1 u majčinom mleku i rizika od nedostatka vitamina K1, svim bebama na prirodnoj ishrani, u skladu sa Evropskim i nacionalnim preporukama, preporučuje se produžena oralna primena vitamina K1 u dozi od 25 µg od 8. dana do kraja trećeg meseca nakon rođenja.
Mlečne formule su već obogaćene vitaminom K1, te u zavisnosti od dnevnog unosa mleka, beba unese oko 50 µg vitamin K1 dnevno putem formula.
Ukoliko beba uzima više od dva obroka formula dnevno, oralna suplementacija Babytol D3 + K1 nije neophodna.
Ukoliko ste nastavili primenu Babytol D3 + K1 i kod Vaše bebe koja uzima formulu, budite bez brige, neće se ništa loše desiti, jer predoziranje u ovim dozama nije moguće.
Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti.
Vitamin K1 u preporučenoj dozi nema nikakve neželjene efekte, može samo da pomogne i zaštiti Vašu bebu, tako da ga možete nesmetano koristiti.
Kasna hemoragijska bolest je teško i ozbiljno oboljenje, koje nastaje usled nedostatka vitamina K1. Ono najčešće nastaje u periodu od 2. do 12. nedelje života, sa teškim krvarenjima, najčešće moždanim.
Zbog ozbiljnih i teških posledica ovog oboljenja obavezna je profilaksa kod sve novorođenčadi u porodilištu odmah nakon rođenja, u dozi od 1 mg primenjeno intramuskularnom injekcijom.
Dodatno, kod sve novorođenčadi na prirodnoj ishrani, u skladu sa Evropskim i nacionalnim preporukama, preporučuje se produžena oralna primena vitamina K1 od 8.dana do kraja trećeg meseca nakon rođenja.
Proizvod Babytol D3+K1 je kombinacija dva važna vitamina neophodna vašem novorođenčetu u dnevnoj dozi.
Proizvod se koristi od 8. dana rođenja do kraja 3. meseca kod novorođenčadi koja su na majčinom mleku i novorođenčadi koja su na mešovitoj ishrani, sa manje od dva obroka adaptirane formule u toku dana.
Vitamin A se ne preporučuje u dnevnoj suplementaciji kod novorođenčadi zato što je majčino mleko bogato ovim vitaminom i nema potrebe za dodatnom suplementacijom. Sadrže ga i formule u preporučenoj količini. Kao i vitamin D3, i vitamin A je lipolsolubilan i veće količine od potrebnih se deponuju u organizmu novorođenčadi i mogu dovesti do neželjenih efekata.
Vitamini su rastvoreni u maslinovom ulju koje je potpuno bezbedno za primenu kod novorođenčadi i ne sadrži alergene.
Pojava grčeva kod novorođenčadi ne može biti uzrokovana vitaminom D3 ili vitaminom K1.
Copyright 2026 4uPharma. All Rights Reserved
Dajbog CMS, izrada sajta i SEO by Web Business Solutions
