Dečji imunitet i otpornost na bolesti je često glavna tema među roditeljima male dece. Međutim, roditelji ponekad nesvesno i sami utiču na njegovo slabljenje.
Bakterije i virusi su dva dominantna tipa mikroba, usled čijeg dejstva se deca, ali i odrasli ljudi, razboljevaju. Simptomi bolesti koji se javljaju usled virusne ili bakterijske infekcije, često su veoma slični.
Zajedničko i za bakterije i za viruse je da se prenose na isti način:
- kašljanjem i kijanjem
- kontaktom sa zaraženom osobom
- kontaktom sa zaraženim površinama ili predmetima
- zaraženom hranom ili vodom
- kontaktom sa zaraženim životinjama
Bakterije i virusi kao uzročnici infekcija
Bakterije su živi jednoćelijski organizmi i one žive svuda oko nas, ali i u nama. Ovi jednoćelijski organizmi uglavnom ne prave štetu. Zapravo, u mnogim slučajevima su i veoma korisni, npr. kao stanovnici crevne mikroflore.
S druge strane, neke bakterije su veoma štetne kada se razmnože u telu čoveka. One tada mogu da izazovu različite bolesti i smetnje u funkcionisanju organizma.
Virusi su mnogo manji od bakterija. Najveći virus je manji od najmanje bakterije. Za viruse ne možemo reći da su živi, jer nemaju sve odlike živih organizama. Tako je poznato da se oni razmnožavaju i rastu jedino kada napadaju nečije telo, a bez tela domaćina ne mogu ni da prežive. Čovekovo, pa tako i dečje telo se obično samo, zahvaljujući imunom sistemu, izbori sa napadom virusa.
Međutim postoje virusi koji se ne mogu zaustaviti. Oni izazivaju infekcije, odnosno bolesti koje imaju svoj tok i trajanje i jednostavno se moraju preležati. Što je imuni sistem jači i razvijeniji, manja je i mogućnost za razvoj virusnih infekcija.
Lečenje bakterijskih infekcija
Bakterijske infekcije se leče antibioticima. Samo lekar na osnovu pregleda i analiza može utvrditi da li je u pitanju bakterijska infekcija i koji antibiotik je najbolje upotrebiti za lečenje.
Ali delujući na bakterije koji su uzročnici bolesti, antibiotici deluju i na druge bakterije, one koje nazivamo dobrima i koje nastanjuju crevnu mikrofloru, a koje su itekako značajne za pravilno funkcionisanje imunog sistema.
Zbog toga se, tokom lečenja bakterijske infekcije antibioticima, savetuje primena preparata koji nadoknađuju gubitke i obnavljaju crevnu mikrofloru.
Lečenje virusne infekcije
Gotovo svaki lekar će kod respiratorne virusne infekcije predložiti mirovanje, ostajanje kod kuće i povećan unos tečnosti, kako bi se imunom sistemu omogućilo da se što lakše bori sa bolešću.
Povišena ili visoka temperatura tokom virusne infekcije se javlja kada se organizam bori sa virusom, a ona je svakako i znak da imuni sistem funkcioniše.
Virusne infekcije se ne leče antibioticima, jer oni nemaju nikakvo dejstvo na viruse. Nepravilna i prekomerna upotreba antibiotiotika može uticati na slabljenje imuniteta kod dece.
Lečenje virusnih infekcija zapravo pomaže kod ublažavanja svih uobičajenih simptoma, što dalje vodi ka bržem izlečenju.
Uobičajeni simptomi koji prate virusne respiratorne infekcije su: povišena temperatura, curenje iz nosa ili zapušen nos, kašalj, upaljeno i bolno grlo.
