DHA – neophodna suplementacija i u drugoj godini života?

Prvih nekoliko godina rasta i razvoja su veoma važne za postavljanje temelja budućeg zdravlja deteta. Zbog toga je od presudne važnosti da dete od samog početka unosi sve neophodne hranljive materije.

DHA – neophodna suplementacija i u drugoj godini života?

DHA omega-3 masne kiseline su veoma važne za razvoj mozga i centralnog nervnog sistema, ali i očiju i funkcija vida. Ove masne kiseline čine veliki procenat gradivne materije sive mase mozga, kao i mrežnjače (retine) oka. DHA čini oko 12-15% ukupne količine masnih kiselina u sivoj masi mozga, a 35-50% u fotoreceptorima u mrežnjači oka.

Zbog toga pedijatri i neonataolozi preporučuju suplementaciju od prvih dana nakon rođenja.

U prvoj godini života bebin mozak se razvija brže nego bilo u kom drugom trenutku u životu. U tom periodu bebin mozak poraste za 175%. Iako je usporen nakon prve godine, intenzivan razvoj se nastavlja sve do petog rođendana.

DHA masne kiseline čuvaju zdravlje deteta

Nastavak primene DHA i nakon navršenih godinu dana je veoma važan, kako zbog daljeg intenzivnog rasta i razvoja, tako i zbog prevencije različitih bolesti.

Primena DHA umanjuje pojavu alergijskih bolesti, pokazala je studija. Svakodnevna suplementacija redukuje učestalost pojave infekcija gornjih respiratornih puteva i uobičajenih alergijskih bolesti, uključujući i astmu, ali i broj poseta pedijatru zbog bolesti tokom prve tri godine života.

Redovan unos DHA umanjuje dejstvo zapaljenskih faktora u organizmu, usled čega se smanjuje rizik za razvoj gojaznosti i kardiovaskularnih oboljenja, pokazuju studije.

Zbog svega toga se primena DHA masnih kiselina preporučuje i u drugoj godini života.

DHA umanjuje rizik za pojavu bolesti savremenog društva

Danas je sve veća učestalost razvoja alergijskih bolesti kod dece, gojaznosti i kardiovaskularnih oboljenja.

Svako treće dete uzrasta između 3 i 5 godina ima simptome neke od alergijskih bolesti – alergije na hranu, ekcem (atopijski dermatitis), astmu ili alergijski rinitis. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije porast gojaznosti kod dece u Evropi je najveći u mediteranskim zemljama. Među decom uzrasta od 6 do 9 godina, u zavisnosti od pola i zemlje, procenat gojazne dece se kreće i do 20%.

Smatra se da je jedan od glavnih razloga za to, upravo poremećen balans unosa hranljivih materija, naročito tokom najranijeg perioda razvoja.

Od vremena kada su se ljudi bavili lovom i ribolovom i kada je odnos unosa omega-3 i omega-6 bio 1:1, preko perioda u kome je dominirala poljoprivreda (1:4), došli smo do industrijskog perioda i odnosa od 1:20 u korist omega-6. Razlog tome je savremeni način ishrane koji deci ne obezbeđuje balansiran unos svih hranljivih materija.

DHA ulazi u sastav ćelijskih i subćelijskih membrana svih ćelija našeg organizma. Njihov pristup fosfolipidima ćelijskih membrana daje tim ćelijama maksimalni funkcionalni kapacitet. Ova masna kiselina je polazno jedinjenje za stvaranje čitavog niza tkivnih hormona, koji regulišu brojne procese u našem organizmu.

Nedostatak DHA u organizmu utiče na pojavu različitih oboljenja savremenog društva, poput alergijskih bolesti – alergije na hranu, ekcem (atopijski dermatitis), astmu ili alergijski rinitis, kao i gojaznosti i kardiovaskularnih oboljenja.

Kako bi se uspostavio pravilan balans hranljivih materija u organizmu i na taj način omogućilo nesmetano obavljanje brojnih procesa, te prevencija bolesti savremenog doba, neophodna je svakodnevna suplementacija 100 mg DHA tokom prve tri godine života.

vesti

Dijareja kod dece

Dijareja kod dece

Iako je teško sprečiti da dete dobije dijareju, postoje načini na koje možete, u velikoj meri smanjiti mogućnost da do nje dođe. Saznajte zašto se dijareja javlja kod dece, koje su preventivne mere i kako se leči.

Saznaj više