TL;DR
- Gvožđe nije važno samo za krvnu sliku - ono ima ključnu ulogu u razvoju mozga i nervnog sistema.
- Nedostatak gvožđa kod dece može uticati na pažnju, koncentraciju, učenje i ponašanje.
- Najosetljiviji periodi su trudnoća, prve godine života i period intenzivnog rasta.
- Dete može imati nizak feritin i deficit gvožđa čak i kada je hemoglobin još uvek u granicama normale.
- Pravovremeno prepoznavanje i nadoknada gvožđa važni su za pravilan razvoj deteta.
Gvožđe nije važno samo za krvnu sliku
Kada se pomene nedostatak gvožđa, većina roditelja prvo pomisli na anemiju. Međutim, uloga gvožđa u organizmu mnogo je šira od samog stvaranja hemoglobina i eritrocita.
Gvožđe je neophodno za normalan razvoj mozga, nervnog sistema i kognitivnih funkcija. Upravo zbog toga stručnjaci naglašavaju da deficit gvožđa kod dece ne treba posmatrati samo kroz laboratorijske parametre, već i kroz njegov potencijalni uticaj na rast, razvoj i svakodnevno funkcionisanje deteta.
Kod odojčadi i male dece, čiji se mozak intenzivno razvija, dovoljne količine gvožđa posebno su važne za pravilno sazrevanje nervnog sistema.
Mnogi roditelji nedostatak gvožđa povezuju isključivo sa anemijom, ali stručnjaci danas sve više upozoravaju da su adekvatne rezerve gvožđa važne i za pravilan razvoj mozga, pažnje i sposobnosti učenja kod dece.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), anemija pogađa oko 40% dece uzrasta od 6 do 59 meseci širom sveta. Nedostatak gvožđa smatra se jednim od najčešćih uzroka anemije u dečjem uzrastu, zbog čega predstavlja važan javnozdravstveni problem.
(Izvor: World Health Organization (WHO). Anaemia in children aged 6-59 months.)
Zašto je gvožđe važno za razvoj mozga?
Gvožđe učestvuje u brojnim procesima koji su neophodni za normalan razvoj mozga.
Njegova uloga uključuje:
- razvoj i sazrevanje nervnih ćelija
- mijelinizaciju nervnih vlakana
- sintezu neurotransmitera
- razvoj i funkcionisanje kognitivnih procesa
- procese učenja i pamćenja
Posebno je važna njegova uloga u stvaranju neurotransmitera kao što su dopamin i serotonin, koji učestvuju u regulaciji pažnje, motivacije, raspoloženja i kognitivnih funkcija.
Prema preglednim radovima iz oblasti pedijatrijske neurologije, deficit gvožđa u ranom detinjstvu može uticati na razvoj nervnog sistema upravo u periodu kada se odvijaju najvažniji procesi sazrevanja mozga.
(Izvor: Long-Lasting Neural and Behavioral Effects of Iron Deficiency in Infancy)
Kada je mozak deteta najosetljiviji na nedostatak gvožđa?
Potrebe za gvožđem prisutne su tokom celog života, ali postoje periodi kada je organizam posebno osetljiv na njegov nedostatak.
To su:
- period trudnoće
- prve dve godine života
- predškolski uzrast
- period intenzivnog rasta u pubertetu
U ovim fazama razvoja mozak prolazi kroz intenzivne procese rasta i sazrevanja, zbog čega nedostatak gvožđa može imati veći značaj nego u kasnijem životnom dobu.
Može li nedostatak gvožđa uticati na pažnju i koncentraciju?
Da. Mnogi roditelji primete da dete deluje umornije, odsutnije ili da se teže fokusira na zadatke, ali ne povežu odmah ove promene sa statusom gvožđa.
Roditelji često ove promene pripisuju umoru, fazi razvoja ili školskim obavezama. Međutim, ponekad upravo deficit gvožđa može biti jedan od faktora koji doprinosi ovakvim promenama u svakodnevnom funkcionisanju deteta.
Kod dece sa deficitom gvožđa mogu se javiti:
- slabija koncentracija
- kraći raspon pažnje
- brže zamaranje tokom učenja
- razdražljivost
- smanjena zainteresovanost za aktivnosti
- osećaj iscrpljenosti
Važno je naglasiti da se ovakvi simptomi mogu javiti i pre razvoja izražene anemije, ali i da nisu specifični samo za anemiju. Zato je važna konsultacija sa lekarom.
Može li hemoglobin biti normalan, a dete ipak imati deficit gvožđa?
Da. Ovo je jedna od najčešćih zabluda.
Roditelji često očekuju da će krvna slika odmah pokazati problem, međutim deficit gvožđa može postojati i kada je hemoglobin još uvek uredan.
U takvim situacijama značajnu ulogu ima feritin.
Feritin predstavlja protein koji skladišti gvožđe u organizmu i smatra se jednim od najvažnijih pokazatelja rezervi gvožđa.
Nizak feritin može biti prvi znak da organizam troši svoje rezerve gvožđa, čak i pre razvoja sideropenijske anemije.
Prema kliničkim studijama, nivo feritina može opasti i pre razvoja izražene sideropenijske anemije, zbog čega se smatra jednim od najvažnijih pokazatelja ranog deficita gvožđa. Međutim treba imati u vidu da je feritin i reaktant akutne faze inflamacije i povišene vrednosti su prisutne u svim stanjima kada je pokrenut imunski odgovor. Prilikom tumačenja rezultata treba imati u vidu da li je uzorak krvi uzet tokom inflamacije.
(Izvor: Iron Bisglycinate Chelate and Polymaltose Iron for the Treatment of Iron Deficiency Anemia: A Pilot Randomized Trial)
Upravo zbog toga stručnjaci danas sve više naglašavaju važnost pravovremenog prepoznavanja niskog feritina i korekcije deficita gvožđa, naročito kod male dece koja se nalaze u periodu intenzivnog razvoja mozga. Rano prepoznavanje smanjenih rezervi gvožđa omogućava reagovanje pre nego što se razvije izražena anemija i njene posledice.
Kako roditelji najčešće primete problem?
Roditelji najbolje poznaju svoje dete i često upravo oni prvi primete da nešto nije kao ranije.
Neki od znakova koji mogu ukazivati na deficit gvožđa uključuju:
- dete nema dovoljno energije za igru
- brzo se zamara
- deluje bledo
- češće je razdražljivo
- slabije jede
- ima problem sa pažnjom i koncentracijom
- deluje pospano ili bezvoljno
Važno je naglasiti da nijedan od ovih simptoma sam po sebi ne znači da dete ima deficit gvožđa, ali predstavljaju razlog za razgovor sa pedijatrom i eventualnu laboratorijsku proveru.
Šta pokazuju klinička istraživanja?
Brojna istraživanja tokom poslednjih decenija proučavala su povezanost između statusa gvožđa i neurološkog razvoja dece. Danas se smatra da deficit gvožđa kod dece ne utiče samo na krvnu sliku, već može imati značaj i za razvoj pažnje, učenja, ponašanja i kognitivnih funkcija.
Jedan od najcitiranijih preglednih radova iz ove oblasti, autora Lozoff i saradnika, navodi da su odojčad i mala deca sa sideropenijskom anemijom izložena većem riziku za slabiji kognitivni, motorički, socijalno-emocionalni i neurofiziološki razvoj, kako kratkoročno tako i dugoročno.
(Izvor: Lozoff B. Iron Deficiency and Child Development. Food and Nutrition Bulletin. 2007.)
Dodatno, dugoročno praćenje dece koja su u ranom detinjstvu imala hronični deficit gvožđa pokazalo je da su ispitanici kasnije ostvarivali niže rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti u poređenju sa decom koja nisu imala deficit gvožđa. U pojedinim dugoročnim studijama deca koja su u ranom uzrastu imala hronični deficit gvožđa ostvarivala su statistički značajno niže rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti u poređenju sa vršnjacima bez deficita gvožđa. U nekim istraživanjima razlika je iznosila približno 8 IQ poena.
(Izvor: Lozoff B, Jimenez E, Hagen J, Mollen E, Wolf AW. Poorer Behavioral and Developmental Outcome More Than 10 Years After Treatment for Iron Deficiency in Infancy. Pediatrics / JAMA Pediatrics.)
Sistematski pregled naučnih radova i meta-analiza objavljena 2026. godine u časopisu Journal of Global Health, koja je obuhvatila više od 2,1 miliona dece iz 55 studija širom sveta, potvrdila je da sideropenijska anemija ostaje jedan od najčešćih nutritivnih poremećaja u dečjem uzrastu.
(Izvor: Global prevalence of iron deficiency anaemia among children aged 5–12 years: a systematic review and meta-analysis)
I Svetska zdravstvena organizacija (WHO) upozorava da deficit gvožđa kod dece mlađe od dve godine može imati značajan uticaj na razvoj mozga, kao i na kasnije učenje i školski uspeh. Upravo zbog toga stručna udruženja naglašavaju važnost ranog prepoznavanja niskog gvožđa i adekvatne nadoknade kod dece sa povećanim rizikom od deficita.
(Izvor: World Health Organization (WHO). WHO guidance helps detect iron deficiency and protect brain development.)
Zašto je važno pravovremeno korigovati deficit gvožđa?
Kada se deficit gvožđa prepozna na vreme, moguće je započeti odgovarajuću nadoknadu i pratiti oporavak rezervi gvožđa.
Cilj nije samo normalizacija hemoglobina, već i obnavljanje depoa gvožđa, što se najčešće prati kroz nivo feritina.
To je posebno važno kod dece, jer adekvatna nadoknada gvožđa ne utiče samo na laboratorijske parametre, već predstavlja važan deo podrške normalnom rastu, razvoju i svakodnevnom funkcionisanju deteta.
Iz tog razloga u pedijatrijskoj praksi posebna pažnja posvećuje se izboru oblika gvožđa koji omogućava dobru apsorpciju, jednostavnu primenu i dobru podnošljivost tokom dužeg perioda primene.
Kod dece je posebno važna dobra podnošljivost preparata gvožđa, jer nadoknada često traje duži vremenski period.
Savremeni oblici gvožđa, poput gvožđe (II) bisglicinat helata, odlikuju se dobrom apsorpcijom i gastrointestinalnom podnošljivošću. Kliničke studije pokazuju da ovakav oblik gvožđa može doprineti efikasnoj nadoknadi gvožđa uz manju učestalost gastrointestinalnih tegoba.
Randomizovana studija objavljena u časopisu Clinical Therapeutics pokazala je da gvožđe bisglicinat helat ima bolju gastrointestinalnu podnošljivost u poređenju sa fero-sulfatom, uz manju učestalost gastrointestinalnih neželjenih efekata.
(Izvor: Tolerability of iron: a comparison of bis-glycino iron II and ferrous sulfate)
U studiji Pineda i Ashmead, sprovedenoj kod odojčadi i male dece sa deficitom gvožđa, gvožđe (II) bisglicinat helat pokazao je visoku bioraspoloživost i dobru podnošljivost.
(Izvor: Effectiveness of treatment of iron-deficiency anemia in infants and young children with ferrous bis-glycinate chelate)
Preparat Ferroly® for you sadrži gvožđe u obliku gvožđe (II) bisglicinat helata i omogućava precizno doziranje prilagođeno uzrastu deteta.
Često postavljana pitanja
Da li nedostatak gvožđa utiče na razvoj mozga?
Da. Gvožđe učestvuje u procesima razvoja nervnog sistema, pažnje, učenja i pamćenja.
Može li dete imati normalan hemoglobin, a nizak feritin?
Može. Nizak feritin može predstavljati rani znak deficita gvožđa čak i kada je hemoglobin još uvek uredan.
Kako se proverava status gvožđa kod dece?
Najčešće putem laboratorijskih analiza koje uključuju hemoglobin, MCV, a po potrebi i proceni pedijatra mogu se uraditi i analize feritina, gvožđa i drugih parametara koje procenjuje pedijatar.
Da li svako dete sa niskim gvožđem ima anemiju?
Ne. Deficit gvožđa može postojati i pre razvoja sideropenijske anemije.
Da li nizak feritin može uticati na koncentraciju kod dece?
Nizak feritin može biti znak iscrpljenih rezervi gvožđa. Kod pojedine dece deficit gvožđa može biti povezan sa umorom, slabijom pažnjom i poteškoćama u koncentraciji.
Kada treba proveriti gvožđe kod deteta?
Ukoliko dete deluje umorno, bledo, brzo se zamara, ima slabiji apetit ili probleme sa pažnjom i koncentracijom, pedijatar može preporučiti laboratorijsku proveru statusa gvožđa.
Nedostatak gvožđa kod dece predstavlja čest i uglavnom rešiv problem kada se prepozna na vreme. Pravovremena dijagnostika, adekvatna ishrana i odgovarajuća nadoknada gvožđa mogu pomoći detetu da ima dovoljno energije, pravilan razvoj i bolje uslove za učenje, igru i svakodnevne aktivnosti.
Tekst pripremila: Estela Gaković Ranisavljević, specijalista farmacije
Tekst je pripremljen na osnovu dostupne stručne literature i objavljenih kliničkih studija.
Literatura
- Sukwuttichai P, Tidwong N, Chaipichit N, et al. Global prevalence of iron deficiency anaemia among children aged 5–12 years: a systematic review and meta-analysis. Journal of Global Health. 2026;16:04027.
- Pineda O, Ashmead HD. Effectiveness of treatment of iron-deficiency anemia in infants and young children with ferrous bis-glycinate chelate. Nutrition. 2001;17(5):381–384.
- Name JJ, Vasconcelos AR, Valzachi Rocha Maluf MC. Iron bisglycinate chelate and polymaltose iron for the treatment of iron deficiency anemia: A pilot randomized trial. Current Pediatric Reviews. 2018;14(4):261–268.
- Coplin M, Schuette S, Leichtmann G, Lashner B. Tolerability of iron: a comparison of bis-glycino iron II and ferrous sulfate. Clin Ther. 1991;13(5):606–612.
- Beard JL. Why Iron Deficiency Is Important in Infant Development. The Journal of Nutrition. 2008.
- Lozoff B. Iron Deficiency and Child Development. Food and Nutrition Bulletin. 2007.
- Lozoff B, Jimenez E, Hagen J, Mollen E, Wolf AW. Poorer Behavioral and Developmental Outcome More Than 10 Years After Treatment for Iron Deficiency in Infancy. Pediatrics / JAMA Pediatrics.
- World Health Organization (WHO). Anaemia in children aged 6-59 months.
- World Health Organization (WHO). WHO guidance helps detect iron deficiency and protect brain development.
Možda će vas zanimati
